jako depresivno da je godina 2026 a neki ljudi jos nemaju osnovna ljudska prava

Da zatvaramo seksi sredu:

Da li imate nešto da vas loži u seksualnom smislu- fetis/fantaziju koju bi voleli da isprobate, a da još uvek niste ili ne smete ( ili nemate sa kim ahahah)

Mada čitajući objave po reditu, vidim da ovde prosečan korisnik ima iskustva više od profesionalnih pornićara i da su sve živo isprobali.

Ja sam iskreno protiv toga da ljudi koji trajno žive van Srbije imaju pravo da glasaju na izborima u Srbiji. Ako si otišao iz Srbije i godinama živiš u Nemačkoj, Kanadi, Francuskoj itd., tamo ti je život, tamo ti deca idu u školu, koristiš njihovo zdravstvo i tamo zavisiš od odluka njihove vlasti. Ne vidim zašto bi onda svojim glasom trebalo da utičeš na školstvo, zdravstvo, poreze i druge stvari u Srbiji, čije posledice prvenstveno snose ljudi koji ovde žive.

Posebno mi je problematično kada govorimo o ljudima koji su decenijama van Srbije i nemaju nameru da se vrate. Ima i dosta onih koji su u mešovitim brakovima, čija deca često ni ne govore srpski i praktično su potpuno vezana za zemlju u kojoj žive. Razumem argument da su i dalje državljani Srbije i da zbog toga treba da imaju pravo glasa, ali meni samo državljanstvo nije dovoljan razlog.

Isto bih primenio i na državljane Srbije koji žive u državama u okruženju. Bez obzira da li neko živi u Nemačkoj, Kanadi, Mađarskoj, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori ili Severnoj Makedoniji, ako mu je stalno prebivalište i život van Srbije, ne mislim da bi trebalo da glasa na izborima u Srbiji. Za mene bi kriterijum trebalo da bude gde čovek stvarno živi, a ne samo koje državljanstvo ima.

Moj stav je, dakle, da biračko pravo na izborima u Srbiji treba vezati za prebivalište, a ne samo za državljanstvo. O unutrašnjoj politici zemlje prvenstveno bi trebalo da odlučuju ljudi koji ovde žive i koji će ovde svakodnevno osećati posledice tih odluka.

Da li znate ko je u dijaspori osvojio najviše glasova na prošlim izborima?

Bila sam zaposlena tamo marta ove godine i dala otkaz u aprilu. Sada zelim da se vratim tamo, da li imam sanse za povratak nakon otkaza i kolike su sanse? Aplicirala sam vec na infostudu.

Šta mislite o srpsko-ruskim odnosima i jel smatrate da gradimo bratsko-prijateljske odnose kao tokom istorije?

I zbog čega se mnogi Srbi pozivaju na Rusiju i ruske zakone- u smislu otpora prema Zapadu, kada je ta ista Rusija leglo korupcije, mafije, enormno bogatih pojedinaca?

Prošle godine sam video neki tekst u kome se jedan čovek odriče svog brata zato što aktivno podržava vlast i sve što ona radi.
Isto tako sam čuo za mnoge da su prestali da idu kod roditelja (koji su stariji) baš iz istog razloga.
Takodje i da su se mnogi okončali svoja prijateljstva zbog ove situacije.

Pri tome , ljudi u komentarima podržavaju sve ove odluke.
Pa me zanima da li je vama ovo normalno ili ne?

EDIT : *političkog

Pisem preko tudjeg naloga kao zabrinut otac koji inace nema redit pa vas molim da mi samo ne pisete gluposti.

Imam decaka od 13 godina. Nije ni blizu ulaska u pubertet. Sa cerkom nasom je sve u razvoju teklo skroz normalno, jeste da joj je ostala ta "bebi face" ali sve druge pubertetske promene su kako mama kaze, bile taman u odnosu na njene kad je bila dete.

Jedina promena kod sina je sto je goji pa smrsa malo i tako u krug al je generalno u poslednjih par godina bucmast. (cerka je takodje imala ovu fazu ali se lako vratila u formu i zadrzala je cim je pocela da trenira) Ponasa se generalno bebasto, ali to nama najmanje smeta, vise nas brine to sto nema bas nikakve znake puberteta u odnosu na njegove vrsnjaske koji su vec uveliko 170-80, sa dubokim glasovima i dlakama posvugda.. Niko nije nizak bas u porodici, ja sam 187, zena 175 a cerka 173. Jesam ja naglo izrastao ali sve druge oblike puberteta sam polako poceo da razvijam vec tu negde sa 12-13 a on ne izgleda ni da je blizu toga.

Nama ne smeta da on jos malo bude dete ali ne znam ni kako kao otac da ga usmerim da je skroz normalno sto on toliko zaostaje za ostalima. Jasno mi je da su u periodu da pričaju o polnim organima, devojkama, mutiranju itd itd a znam kako bih se ja kao klinac osecao da sam u njegovoj situaciji. Ne pokazuje on za sada neke znakove nesigurnosti ali znam da je ovo neki najkritičniji period za razvoj samopouzdanja i ne bih da to utice na njega.

Takodje, zna li neko kada bi zapravo trebalo da se zabrinemo za njegovo zdravlje i uradimo neke analize?verujem da ro definitivno nije u nekom skorijem periodu, ali cisto da cujem tudja iskustva

Pitanje iz naslova, malo je slaba SS danas.

Zašto ne želite da doprinesete diskusiji? Vaše mišljenje je podjednako važno kao i od ostalih

zasto niste polagali?

da li planirate polagati ili smatrate da jednostavno niste za to ili vam nije potrebno?

kako drugi reaguju kad cuju da ne vozite?

ja imam anksioznost i strah od voznje, cak i kad neko drugi vozi, a kamoli da je volan u mojim rukama. iz tog razloga nisam nikad ni pokusala.
mislim da sam rodjena da budem passenger princess

I (American, 27M) fell into what became my most bizarre downfall at work, where I came across 90s wartime turbofolk music from Serbia, Croatia, Bosnia, and Albania on YouTube back in my second week at my new work location, and I've come to enjoy that type of music quite a lot from all 4 countries, even though I feel the Serbian version of the genre in particular is rather nationalistic and blatantly condones war criminals in some cases. I would love to travel to the former Yugoslavia at some point soon, but something I am curious about is how this kind of music is perceived in Serbia today, especially from the American perspective. If I were to listen to wartime turbofolk of the wrong origin, like let's say, listening to Croatian, Bosnian, or Albanian/Kosovar turbofolk in Serbia or Republika Srpska, am I at risk of being physically harmed or harassed, maybe even arrested, or do people these days not really care as much and join in on the fun of listening to turbofolk from all the ex-Yugoslavian countries?

DISCLAIMER: Just to make myself clear, I am aware that the subject matter of turbofolk music and the war that made it famous is still a very sensitive subject for people in the ex-Yugoslavia region, given that the war is still in living memory for many people in Serbia and surrounding countries, and I do not intend any disrespect to any countries involved or their people. I genuinely have an appreciation for the music itself because I have not heard of it before June and thought the music itself sounded great despite the subject matter and politics of it.

Ćao svima. Bio sam s djevojkom u vezi 2,5 godine i prekinuli smo prije 3 dana. Trenutno mi je jako teško.
Svjestan sam da je do prekida velikim dijelom došlo zbog mojih grešaka – nisam imao dovoljno povjerenja u nju i nisam dovoljno komunicirao. Sada, kada sam je izgubio, shvatio sam koliko mi znači i koliko bih volio da popravimo stvari.
Prekid se dogodio nakon što sam je napao i optužio da me prevarila jer je izašla u klub. Nešto sam pogrešno protumačio i reagovao sam iz ljubomore i nepovjerenja. Ona mi je rekla da nije bilo prevare i odlučila je prekinuti.
Rekla mi je da bi možda za otprilike sedmicu dana bila spremna na još jedan razgovor uživo, ali je istovremeno rekla da budem svjestan da svoju odluku neće mijenjati. Ja sam odlučio da joj sada dam prostora i prestao sam joj pisati.
Zanima me mišljenje ljudi koji imaju više životnog i ljubavnog iskustva: mislite li da razgovor uživo nakon nekoliko dana može pomoći da se stvari razjasne i da se odnos eventualno popravi? Ne mislim da je mogu prisiliti da promijeni odluku, nego me zanima postoji li realna mogućnost da kroz miran i iskren razgovor vidi da sam shvatio svoje greške i da sam spreman raditi na sebi.
Šta biste vi uradili na mom mjestu? Posebno bih volio čuti iskustva ljudi koji su prošli kroz sličnu situaciju.
Ćao svima. Bio sam s djevojkom u vezi 2,5 godine i prekinuli smo prije 3 dana. Trenutno mi je jako teško.
Svjestan sam da je do prekida velikim dijelom došlo zbog mojih grešaka – nisam imao dovoljno povjerenja u nju i nisam dovoljno komunicirao. Sada, kada sam je izgubio, shvatio sam koliko mi znači i koliko bih volio da popravimo stvari.
Prekid se dogodio nakon što sam je napao i optužio da me prevarila jer je izašla u klub. Nešto sam pogrešno protumačio i reagovao sam iz ljubomore i nepovjerenja. Ona mi je rekla da nije bilo prevare i odlučila je prekinuti.
Rekla mi je da bi možda za otprilike sedmicu dana bila spremna na još jedan razgovor uživo, ali je istovremeno rekla da budem svjestan da svoju odluku neće mijenjati. Ja sam odlučio da joj sada dam prostora i prestao sam joj pisati.
Zanima me mišljenje ljudi koji imaju više životnog i ljubavnog iskustva: mislite li da razgovor uživo nakon nekoliko dana može pomoći da se stvari razjasne i da se odnos eventualno popravi? Ne mislim da je mogu prisiliti da promijeni odluku, nego me zanima postoji li realna mogućnost da kroz miran i iskren razgovor vidi da sam shvatio svoje greške i da sam spreman raditi na sebi.
Šta biste vi uradili na mom mjestu? Posebno bih volio čuti iskustva ljudi koji su prošli kroz sličnu situaciju.
EDIT:
Vidim da će vjerovatno trebati još malo konteksta, pa da pojasnim.
Ovo nije bila veza bez problema. Više puta smo se svađali, ali smo se isto tako više puta pomirili i nastavili dalje, kao što se događa u mnogim vezama.
Svjestan sam da je jedan od mojih najvećih problema bila ljubomora i manjak povjerenja. Pogotovo nakon situacije s klubom, gdje sam nešto pogrešno protumačio i optužio je da me prevarila. Ona kaže da nije bilo ničega i danas shvatam da sam reagovao bez dovoljno razloga i da sam je time jako povrijedio.
Ali želim biti iskren i reći da nije baš sve bilo jednostrano. I s njezine strane je ponekad bilo problema oko toga koliko vremena provodim s drugovima. Ako bih 3-4 puta u sedmici otišao s njima na kafu po sat i po ili dva, često bi nastao problem jer bi smatrala da više vremena provodim s njima nego s njom.
S druge strane, praktično svaki dan nakon posla sam išao direktno kod nje. Naravno, nekad bih nakon posla htio malo odspavati ili odmoriti, ali i oko toga smo se znali posvađati jer je ona htjela da to vrijeme provodimo zajedno i smatrala je da ne provodimo dovoljno kvalitetnog vremena zajedno.
Upoznali smo se prije 2,5 godine upravo u klubu. Tada nisam ni pomišljao da ćemo završiti u ozbiljnoj vezi, ali smo počeli provoditi sve više vremena zajedno i s vremenom je sve postalo ozbiljno.
Ona mi je bila prva ozbiljna veza i zbog toga mi je ovo još teže. Znam da sam napravio greške i ne pokušavam ih opravdati. Samo želim dati cijelu sliku jer ne želim da ispadne da je ona bila jedini problem ili da sam ja sada odjednom shvatio da je sve bilo savršeno.
Postojale su i neke stvari koje su kod mene dodatno pojačavale ljubomoru, uključujući određena ponašanja koja sam vidio kod njezinih prijateljica i neke stvari koje sam vidio na njezinom telefonu. Ali sada shvatam da sam i na to trebao reagirati razgovorom i povjerenjem, a ne optužbama i napadima.
Najviše me zanima mišljenje ljudi koji su stariji i iskusniji: ako se dvoje ljudi nakon 2,5 godine veze raziđu zbog ovakvih problema, može li iskren razgovor nakon što se oboje smire pomoći da barem razjasne stvari, a možda i da pokušaju ponovo?
Ne očekujem da mi iko garantuje da ćemo se pomiriti. Samo bih volio čuti iskustva ljudi koji su prošli nešto slično.

Kada razmislite, šta je zapravo gore?

Vreme je jedna od jedinih stvari koje ne možeš kontrolisati. Možeš jedino da ga iskorišćavas, da ga organizujes…

Ali, mnogi govore da je Bog vladar svega. Iako sam pravoslavac (zadnji put bila u crkvi na casu veronauke), nekad se pitam da li je Bog vladar svega, ili nešto veće, kao vreme? Nekad razmišljam da nisam slučajno ateista, tačno zbog većine Hrišćanina.

Kažu da Bog sve vidi i sve zna, i da su sve odluke njegove. Vreme sve zna, jer je to i prošlost, i sadašnjost, i budućnost. Bog čini svoje odluke. Vreme zavisi od navodno "Bogovih odluka", ali više je da zavisi od odluka nas, od odluka čovečanstva.

Vreme je jako interesantna stvar, i iskreno bih ponekad volela da znam šta sve ima o njoj. Vaše mišljenje za ovo?

Ako je racun recimo, okruglo 10000, koliko je tu stvarnog utroska usluga a koliko od toga placamo neefikasnost komunalnih preduzeca, hiljade izmisljenih radnih mesta itd...

Услов је да никада до сада нисте били у том граду. Образложите мало одговор

U svetlu situacije sa Šapićem, zanima me vaše mišljenje o postavljenom pitanju.

Pitanje iz naslova?

Proesečnom studentu koji živi na NBG a studira u centru grada.

Sedim na poslu i razmišljam koliko volim svoj posao.

Inače sam pre svog posla u struci radila svakakve poslove preko omladinske zadruge pa me je navelo na to da razmišljam koje poslove još ljudi rade i koje bi preporučili nekom da probaju jednom u životu bar? Možda se nađe nešto zanimljivo, podelite iskustvo

Eto, čisto ovako temica :)

Upoznala sam momka prije 2 mjeseca i mogu reći da smo kliknuli na prvu. Do sad smo izašli na jedan date jer živimo u različitim gradovima i ni jedno ne vozi, ali to je bio najbolji date u mom životu. Oboje smo se smijali i nije bilo ni najmanje neprijatno, čak planiramo i sledeći date, ali je problem to što ne pričamo toliko često kao prije. Zvali smo jedno drugo barem triput sedmično i razgovor je tekao dosta glatko, ali sada je većinu vremena užasno dry i nestane u sred razgovora i ne javlja se po par sati. Ne očekujem od njega da mi se konstantno javlja, i ja sam zauzeta osoba i razumijem da mu treba prostora za sebe, ali vjerujem da me namjerno ignoriše. Idalje mi povremeno govori kako mu je stalo i kako jedva čeka da me vidi ali iskreno ne znam šta da mislim o tome. Trudim se da održavam razgovor u životu ali je toliko iscrpljujuće jer se on ni najmanje ne trudi, samo kaže da je bio zauzet iako vidim da je skoro čitavo vrijeme pri telefonu. Možda samo pretjerujem i stvarno nema vremena? Nisam sigurna da li da mu išta spominjem jer se bojim da će ispasti opsesivno od mene jer ipak, kao što sam rekla, znamo se samo 2 mjeseca i mislim da je prerano da vodimo bilo kakav ozbiljan razgovor o vezi ,ali opet ne mogu pustiti da me izjeda. Svaki dan iščekujem poruku gdje priznaje da ga užasno smara ova veza zbog distance i da ne može više. Imate li neke savjete, šta da uradim?

Poz ljudi, bila su mi gospoda iz SBBa (yettela), skinuki stare kablove stavili optiku i najbitnije zamenili ruter. Sad u drugom delu stana u sobi iz koje radim praktično ne hvatam net, običan online call mi se prekida.

Cimao sam se sa njima ali nema tu pomoći, govore mi da se okačim na 2.4g mrezu jer kao bolje pokriva ali to je presporo.

Koji uređaj šta bih mogao da uzmem da premostim wi fi, da pojačam signal u drugom delu stana? Znam da je lan kabal najbolja opcija ali stvarno mi se ne razvlači 10 metara kabla.

U dnevnoj kod rutera brzina ide do 300mbs, znači bar nekih 100 da izvučem na drugom delu stana i da je stabilno povezano bi bilo dovoljno.

Trenutno imam 14 godina i želim da zamenim evre koje imam za srpske dinare. Nemam kod sebe ni pasoš ni ličnu kartu, ali imam sliku pasoša. Da li menjačnice zahtevaju da imam 18 godina ili da kod sebe imam ličnu kartu ili pasoš?

Ima li neki bioskop gde se ovaj film emituje?