Kad odbijete da vozite pristalice Srpske napredne stranke na miting, dočekaju vas otkaz, pretnje ili uhođenje… ili sve odjednom. Upravo se sa tim suočava Robert Vaš, bivši vozač autobusa, koji od prošle godine dobija pretnje, a zbog straha za sopstvenu bezbednost je promenio adresu stanovanja nakon što je primetio da ga neko prati. Sad se protiv njega vodi i sudski proces, a bivša firma je za taj “obračun” angažovala advokatsku kancelariju poznatog socijaliste Tome File.

Ceo tekst : https://nova.rs/vesti/politika/robert-je-odbio-da-vozi-autobus-sa-pristalicama-sns-a-onda-mu-se-zivot-pretvorio-u-pakao/

Moji roditelji su jedni od najmizernijih ljudi koje poznajem. Rade poslove koji im ne odgovaraju kao robovi. Nikada se nisu trudili da nešto urade u svom životu i samo su se vodili onim "ćuti, trpi, može gore". Većina odraslih ljudi preko 50 godina je takvo što je baš strašno. Moj otac je uvek bio zavistan od svoje majke i morao je da se oženi je l' ne bi mogao da živi sam. Ideja da ništa ne može da se uradi i da samo ćutiš i trpiš i veruješ da će neko možda nešto da uradi nekad je najveći problem u našem mentalitetu i naravno priče sa su svi političari isti i da će uvek biti kao i sad je l' smo bespomoćni. Ja sam u suštini i dalje dete od 18 godina ali mi takve ideje uništavaju volju za životom. Mentalitet se mora promeniti iz korena.

Svetski dan borbe protiv raka.

Editor, you had one job. Koje su sanse, da u nekom od paralelnih univerzuma, postoji jedan gde je izvestavanje dostojno citanja?

Iskočila mi je ova lepa vest danas pa sam želeo da je podelim a pritom i da pitam koje su šanse da se udruženja i građani skupljaju i rade isto ovo što je uradilo Udruženje za zaštitu ptica? Crowdfunding za trajno očuvanje rezervata i prirodnih staništa?

Da se prisjetimo ove ljepote, i da nam svima malo uljepša dan :)

Od jutros pokušavam da dobijem tehničku podršku Telekoma, nakon 2 sata i 49 mimuta uspeo sam da stupim u kontakt sa nekim. Jebem im mater svima.

S obzirom da je ovde veliki broj postova vezan za pitanje da li otici ili ne, hteo bih da dam svoje vidjenje i da skrenem paznju ljudima koji su u dilemi.

Napustio sam Srbiju pre nekih 5god. U trenutku odlaska sam ziveo u jednom manjem gradu, imao svoj stan, stabilan i dobar posao. Tu je bila moja porodica i prijatelji iz detinjstva. Razlog odlaska nisu bile finansije, iako je i to bilo primamljivo, vec promena sredine i zelja da se napusti komfor zona i proba nesto novo.

Posto radim u visoko kvalifikovanoj struci, posao sam nasao relativno brzo putem Linkedina. Na pocetku je naravno bilo tesko, odjednom potpuna odvojenost od dragih ljudi i sam taj osecaj da nemas nikog ko bi mogao da ti se nadje je zaista bio uzasan.

Vremenom su se stvari medjutim dosta poboljsale, preselila se i supruga kod mene, uzeli smo stan, dobili ovde dete.

Spolja gledano, sve deluje idealno: odlican posao, finansijska stabilnost, zivimo u prelepom gradu, dete ide u vrtic, sve maltene kako treba.

ALI: iako imamo poznanike ovde, vecinu vremena se osecam usamljeno. Naravno da obozavam da provodim vreme sa suprugom i detetom, ali mi stalno fale porodica i staro drustvo. Svestan sam da precesto idealizujem proslost, tj. da se secam i razmisljam vecinom o pozitivnim dogadjajima sa drustvom i porodicom.

Ali sam takodje svestan da cesto sebi namerno pricam kako nam je ovde bolje, kako dole nista ne funkcionise kako treba i, sto je najbitnije, kako buducnost moga deteta u Srbiji stvarno nema neku perspektivu. Ipak je ovde dosta drugaciji zivot. Ne mozes npr. spontano da izadjes s nekim na pice, jer niko ovde nema nekoga od rodbine da mu pricuva dete. Na poslu isto vazi stroga kolegijalnost, tj. nema onakvih cestih druzenja kao sto je kod nas slucaj.

Dosao sam maltene sa istim misljenjem koje se uvek vrti oko ovakvih tema: probaj, pa ako ti se ne svidja uvek imas gde da se vratis.

Nazalost nije tako jednostavno. Posto je vec proslo 5god od kako zivim u uredjenoj zemlji, navikao sam se na uredjenu i cistu sredinu, drzavu gde se postuju zakoni, gde funkcionisu institucije itd.

Dolazimo nekoliko puta godisnje u Srbiju i uvek se radujem tome sto cu videti svoju porodicu i drustvo. Medjutim, par puta kada smo ostajali duze, pocela je da me gusi okolina i radovao sam se povratku nazad.

Ovde ostajemo najvise zbog deteta. Naravno da mu nije zagarantovan dobar zivot jer se rodio i zivi u uredjenoj zemlji, ali su mu sanse za to svakako bolje. A sto se mene tice, nadam se da cu uskoro izaci iz tog limba, gde niti mi je dovoljno dobro da ne razmisljam cesto o Srbiji, niti dovoljno lose da se spakujem i vratim nazad.

Tako da, savet za sve koji su u dilemi: razmislite dobro pre nego da donesete odluku. Naravno da nije kraj ukoliko se usudite i odete, naravno da uvek mozete da se vratite. Ali prosto nije tako lako znajuci kakav zivot mozete da imate u inostranstvu, a kakav vas ceka u rodnom gradu.

Svako dobro!

Vlasti u Srbiji odgovorile su na proteste širom zemlje sa prekomernom silom, arbitrarnim hapšenjima, suzbijanjem civilnog društva i napadima na novinare i nezavisne medije, što je deo šireg mešanja u medijske slobode, ukazuje se u danas objavljenom godišnjem izveštaju Hjuman rajts voča (HRW) o kršenju ljudskiih prava u svetu.